Kako mrtve ljude bacaju u more, i iako su tokom povlačenja preko Albanije mnogi
Krševe gde je i čoveku teško da se prođe, a kamoli konju. Kilometara pod kišom metaka, izloženi hladnoći i gladi, provlačeći se kroz Majka mi je pričala da je pradeda često govorio da se neīi živ vratio kući da nije bilo Acule. Iz tih mračnih vremena u kojima su dva ratna druga više puta stavljali život na Radojkin sin, Dušan Majstorović, takoreći napamet zna dogodovštine Je njegova sestra Radojka priču o dedi i njegovom konju prenela svojim godine poklonio Dragomirov unuk,ĭragoljub Rajić, profesor srpskog jezika i pesnik iz Uzveća, nakon što jeĭecenijama ležalo u štali na porodičnom imanju. Sedlo konja Acule čuva se u Narodnom muzeju u Šapcu Muzeju u Šapcu, gde se čuva sedlo koje je koristio Dragomir Rajić. Kući u Uzveće – priča Svetlanka Milutinović, muzejski savetnik u Narodnom Osijeka, gde je Dragomir sa konjem demobilisan, pa su se 1919. Stigao jeĭragomir sa konjem i na Krf, a potom su učestvovali u probijanju Solunskog fronta. Usledilo je povlačenje preko Albanije, kada je Acula tokom snažnih mećava uĪlbanskim gudurama grejao svog gospodara i spasao ga od smrzavanja. Dragomir i Acula učestvovali su u Kumanovskoj iīregalničkoj bici, da bi potom nastavili ratovanje u Prvom svetskom ratu:Ĭerska, pa Kolubarska bitka, a u međuvremenu borbe na Drini i Mačkovom kamenu. Mačvansko selo Uzveće u kome je živeo Dragomir Rajić Niko nije mogao bolje da brine o potrebama konja od njegovog gospodara. Konjanika, a bilo je uobičajeno da se zajedno regrutuju konj i vlasnik, jer Vojevao u oba Balkanska i Prvom svetskom ratu, a pošto je i Acula bio vojni Bio je to snažan jahaći konj, sjajne crne dlake, o kome je Dragomirīrinuo od kako se radio, pa se među njima vrlo rano uspostavila čvrsta veza.ĭragomir je kao borac konjičkog puka Drinske divizije (1886 – 1974), zemljoradniku iz sela Uzveće, udaljenom petnaestak kilometara od Ova veličanstvena životinja pripadala je Dragomiru Rajiću
do 1918, uključujući i povlačenje preko Albanije.ĭoživeo je duboku starost i sahranjen uz sve vojničke počasti. Štaviše, Aculina ratna odiseja je kudikamoĭramatičnija od one prikazane u filmu, jer je sa svojim vlasnikom prošao sito i Podseća na scenario filma Stivena Spilberga, „Ratni konj“, tako da se može rećiĭa „i mi konja za priču imamo“. Priča o konju Aculi iz mačvanskog sela Uzveće po mnogo čemu
0 kommentar(er)
